Razlika između sremskog i slovačkog kulena

U Vojvodini postoji nekoliko vrsta kulena. Uglavnom se dele prema regionu. Najpoznatiji su sremski, bački i petrovački (slovački) kulen. Ali nekako često se provlači neka vrsta takmičenja među njima. Jedno od najčešćih pitanja (u vezi kulena) koja ljudi postavljaju je i to koja je razlika između sremskog i slovačkog kulena. Zbog toda smo odlučili da Vam u daljem tekstu napokon odgovorimo na to čuveno pitanje, ali bez ocene koji je bolji. To ćemo ostaviti Vama da sami procenite.

Sremski kulen

Sremski kulen je jedna od najvećih kulinarskih čarolija Srema. 

Od drugih vrsta kulena, sremski kulen se razlikuje po tome što se u njegovom pravljenju koriste najkvalitetniji delovi svinjskog mesa. Ti delovi mesa su but, krmenadla i plećka. Sremski kulen se puni u prirodna svinjska slepa creva (tzv. “Kate”). Na preseku kulena ne sme da bude šupljina ili pukotina ili tamnihh prstenova na periferiji. Treba da bude pikantno ljut, ne previše slan. Od začina se koristi so i mlevena ljuta paprika.

Kulen u kati

Slovački kulen

Među brojnim ukusnim jelima slovačke kuhinje, posebno mesto zauzima i kulen. Slovaci su se u Vojvodinu doselili polovinom 18. veka. Danas najviše naseljavaju Kovačicu i Bački Petrovac. Bački Petrovac je najpoznatiji u Vojvodini po pravljenju slovačkog kulena, pa se često taj kulen naziva i petrovački kulen. Za pravljenje slovačkog kulena se koristi meso od cele svinje. Ne ostavlja se meso za šunku ili krmenadlu. Stavlja se 80% mesa, i 20% leđne masti. Prvo se na meso stavlja beli luk, pa onda so, zatim ljuta paprika, kim i na kraju šećer. Potrebno mu je 4-5 meseci za zrenje.

petrovacki kulen

Evo ključnih razlika između sremskog i slovačkog kulena

Sremski kulen

  • Najlepši delovi svinjskog mesa
  • Mali procenat masnoće
  • Začini: so i ljuta mlevena paprika
  • Period zrenja 3-6 meseci

Slovački kulen

  • Meso od cele svinje
  • Začini: so, beli luk, ljuta mlevena paprika, kim, šećer
  • Izrazito ljut, pikantan
  • Period zrenja 4-5 meseci
Domaća slanina

Zašto je naša domaća slanina neodoljiva?

 

Mi pravimo slaninu od najkvalitetnijih svinja sa naše farme, na domaćinski način, kao što su to naše bake i deke radile.

Vojvodina je nadaleko poznata kao regija gde se pravi vrhunska slanina, a Vojvođani kao veliki ljubitelji slanine. Slanina može biti baš mesnata (pančeta), srednje mesnata, i masna (takozvana sapunjara). Vojvođani najviše vole “sapunjaru”.

To su mesnatije rase svinja koji prerađujemo kada imaju od 110 kg do 120 kg. One spadaju u prvu kategoriju svinja, po kvalitetu mesa. Imaju najkvalitetnije, pa samim tim i najskuplje meso.

Slanina se pravi i suši u hladnijim mesecima u godini. Kod nas u poljoprivrednim gazdinstvu klaonica kreće od novembra, jer se smatra da je to mesec kada bi trebalo da počinje prava zima. Međutim, poslednjih godina to baš i nije slučaj. Zime su blaže nego pre, pa je i sušenje mesa postalo pravi izazov.

Prvo se odvaja leđni deo slanine, koji se potom usoljava i slaže u bure. U tom buretu odležava tri nedelje. Usoljavamo je sa običnom kuhinjskom solju. Usoljavanje se vrši utrljavanjem soli u slaninu. BEZ ADITIVA I HEMIJE. Taj proces se zove još i salamurenje.

Posle salamurenja, na red dolazi proces dimljenja. Taj proces se odvija u pušnici. Pušnica može uglavnom biti sazidana od cigala ili napravljena od drvenih dasaka. Naša je sazidana od cigala. Slaninu pre kačenja u pušnicu potapamo u toplu vodu i na taj način spiramo sa nje višak soli. Nakon toga je kačimo u pušnicu, gde je dimimo na bukovoj piljevini, hladnim dimom. Smatramo da dim služi da konzervira meso, a ne da ga sprži. Proces dimljenja traje od dve do tri nedelje, u zavisnosti od debljine slanine.

Nakon dimljenja, sledi sušenje (zrenje) slanine. Ukoliko se slanina suši na tradicionalan (domaćinski) način, onda se ona kači u prostoriju gde ima prirodne promaje. Tu bi trebalo da bude dok ne bude potpuno suva i spremna za jelo. To je sad već stvar ličnog ukusa. Prces sušenja može da traje 30 dana pa naviše, u zavisnosti od spoljnih vremenskih uslova, ali i od pomenutog ličnog ukusa.

Čarolije iz pušnice za Vas prave najukusniju slaninu. Probajte i uverite se.

 

 

 

 

Tajna našeg čarobnog kulena

Tajna našeg čarobnog kulena je u tome što kulen pravimo od najkvalitetnijih delova svinjskog mesa sa naše farme. Ti delovi su but, krmenadla i plećka. Od začina stavljamo samo kuhinjsku so, slatku mlevenu papriku, ljutu mlevenu papriku i tucanu papriku.

Kulen pravimo na tradicionalan (stari) način, po recepturi koja se u našoj porodici prenosi “s kolena na koleno”.

Prvo ga okačimo u pušnicu, gde se dimi tri nedelje na bukovoj piljevini. Zatim ga prebacujemo na prirodnu promaju, dok ne bude potpuno suv i spreman za jelo. Ovo je još jedna tajna pravljenja našeg čarobnog kulena.

Pravimo dve vrste kulena: Kulen u kati i Kulen u štapu.

Proces sazrevanja kulena u kati traje od 90 do 120 dana, dok je kod kulena u štapu taj proces nešto kraći, zbog manjeg obima ovog kulena, i traje od 60 do 90 dana, u zavisnosti od spoljnih vremenskih uslova.

Naše proizvode možete videti i na Facebooku, kao i na Instagramu. Video prezentaciju možete pogledati na našem Youtube kanalu.

Ocena:
5/5